Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka.
Soja Iecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi glavni sastojci su kolin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Kolin igra kljucnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni (membrana) i često se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili većoj količini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski mozak deponuje veće količine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgrađivačima masti.
Lecitin snižava nivo holesterola, procišcava zidove krvnih žila i pojacava rad srcanog mišica. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno vecu kolicinu masti od optimalne, skoro svaki covek ima povecane potrebe za lecitinom. Drugo važano dejstvo lecitina je da u vecoj meri smanjuje ili cak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.
Redovno uzimanje lecitina omogucava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista ciji je ucinak umanjen zbog bolova u zglobovima.
Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.
Medju vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe,
vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvozdje i drugi.
Soja je posebno korisna u ishrani dijabetičara: obezbedjuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogucava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je tesko prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takodje, preporucuju za ishranu osoba obolelih od secerne bolesti, povecanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.
Danas postoji veliko interesovanje za soju ne samo zbog toga što ona može da bude zamena za meso, a neuporedivo je jeftinija od njega, već i zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana što nedostaje u ishrani savremenog čoveka.
Soja je bjelančevinama najbogatija biljka. Sadržava puno minerala, vlakana, proteina (37 – 50%), esencijalnih masnih kiselina (omega- 3 masne kiseline), fitoestrogena i izoflavona. Sojine bjelančevine su visoko kvalitetna hrana jer su odlično izbalansirane po sastavu aminokiselina i kao takve se lako metaboliziraju. Ne sadrže kolesterol pa se preporučuju i onima koji imaju problem sa bolestima srca – povišeni tlak, dijabetes, ateroskleroza… Istraživanja su pokazala da se snižava razina kolesterola ako unos životinjskih bjelančevina zamjenimo sa sojom. Što bi značilo da ako u jelovnik uključimo 50% sojinih proizvoda smanjiti ćemo rizik od srčanih bolesti za isto toliki postotak.

Zbog velikog udela minerala – soli kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa sojini proizvodi se preporučuju ljudima sa kardiovaskularnim bolestima, anemijom i poremećajima nervog sistema. Fitoestrogeni iz soje liče na hormon estrogen, ali su nekoliko hiljada puta slabiji od njega, te pomažu zaustaviti bujanje raka zavisnog o hormonima i drugih oblika bolesti. To čine tako što se vežu na receptore estrogena na stanicama (ukoliko konzumirate soju) te sprečavaju vezivanje snažnih estrogena na te receptore pa tako i uvećavanje stanica tumornog tkiva ako je stanica zahvaćena tumorom. Izoflavoni (genistein i daidzein) potpomažu regulaciju hormonalne ravnoteže kod žena.